Pisma samom sebi

Sasvim slucajno, jedna devojka ( najlepsa najbolja najzabavnija najpametnija i sexy kao sam djavo) mi je jos u decembru poklonila "100 godina samoce" ( Markes ). Malo poceh citati malo me smorilo, "povuklo me drustvo" i ja knijgu ostavim za kasnije.

Pocnem ponovo da je citam u avionu za New York .....pre 5 meseci....blizi se kraj mog boravka ovde...vracam se kuci...knijga se polako zavrsava....zavrsicu je u avionu za Beograd...zavrsice se ta neka "samoca"....ponovo cu biti sa tom nekom devojkom ( najlepsom, najpametnijom najsexipilnijom )....dok poslednje stranice isticu mislim na nju na neke drage ljude koje cu uskoro videti , na neke koje vise necu videti nikad...ma cista patetika...